VODA = ŽIVOT, OČUVANJE = BUDUĆNOST (5) 

Autor: Miroslav Jovanović

Kupališna sezona na jezeru u Šumaricama zvanično je počela 15. juna, međutim već posle desetak dana iz Instituta za javno zdravlje stiglo je obaveštenje da je kvalitet vode loš i Sportsko-privredno društvo „Radnički”, koje sada gazduje ovom akumulacijom, postavilo je tablu sa natpisom „Plaža ne radi – kupate se na sopstvenu odgovornost”.

Prošle nedelje iz Instituta su stigli novi rezultati analize vode u jezeru koji govore da je kupanje bezbedno, ali uz preporuku da se kupači tuširaju. 

“Prva fizičko-hemijska analiza pokazala je veliko prisustvo bakterije ešerihija koli, voda je bila četvrte klase, što znači da je veoma rizična za kupače i 26. juna građani su o tome obavešteni. Nova mikrobiološka analiza uzoraka koji su uzeti 30. juna govori da se prisustvo pomenute bakterije višestruko smanjilo, da je voda druge-treće klase, što po utvrđenim standardima znači da jezero ponovo može biti otvoreno za kupače”, objašnjava dr Jelka Ranković, ekotoksikolog u Institutu za javno zdravlje.

Inače, tokom letnje sezone Institut na dve nedelje ispituje hemijski i biološki kvalitet vode Šumaričkog jezera, to radi po ugovoru sa SPD „Radnički”, koji potom o svemu i obaveštava građanstvo. Uzgred, prva junska analiza pokazala je najveći stepen zagađenja vode još od 2014. godine, kada su bile višednevne obilne kiše i poplave širom Srbije. 

Kada je reč o kvalitetu vode jezera u Šumaricama, koje sugrađani veoma pretenciozno često nazivaju „kragujevačkim morem”, on je – prosto nepredvidljiv. Voda je čas dobra, čas ne valja, zato što postoji više faktora rizika zagađenja, a oni su uglavnom posledica ljudskog nemara.

Više faktora rizika

U ovom istraživanju uglavnom ćemo se koristiti stručnom publikacijom „Akumulacije grada Kragujevca – stanje i perspektive”, koji je prošle godine izdalo udruženje „Ekomar”, a  autori su istraživači sa Instituta za bilogiju kragujevačkog Prirodno-matematičkog fakulteta,  redovni profesori dr Snežana Simić i dr Vladica Simić, docent dr Ana Petrović i Nevena Đorđević, Tijana Veličković, Predrag Simović, Marija Simić Savić, Ivana Mladenović Sofronijević i Ana Brdar iz javnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“.

U ovoj studiji navodi se da od formiranja akumulacije u Šumaricama 1966. pa sve do 1993. godine nisu rađena nikakva biološka istraživanja. Prvi su to uradili stručnjaci PMF-a i dokazano je da je voda druge klase, a to znači da je apsolutno bezbedna za sve rekreativne i sportske aktivnosti. Taj dobar kvalitet očuvan je sve do 2013. godine.

Valja podsetiti da je jezero u Šumaricama formirano u prirodnom i sasvim čistom okruženju: na prostoru današnjem naselja Šumarice šezdesetih i sedamdesetih bile su samo njive i livade, a u Vinogradima su stvarno bili vinogradi, voćnjaci i njive, jedina kuća u blizini bila je čuvena Čomićeva vila. Međutim, kako su ove površine naseljavane i brzo rastao broj stanovnika, tako je rastao i rizik, kako stvarni tako i potencijalni, za zagađenje jezera. Naravno, najveći problem su otpadne vode zbog nepostojanja kanalizacije ili, kasnije, zbog loše rešene kanalizacione mreže. 

U pomenutoj studiji kao faktori ugrožavanja akumulacije taksativno su nabrojani:
    

    •    Otpadne vode koje se Poskuričkim (Sušičkim) potokom ulivaju u jezero, što je naročito izraženo posle obilnih kiša. Uzvodno uz potok je naselje sa delimično regulisanom kanalizacionom mrežom na čijem je delu, u neposrednoj blizini akumulacije, kolektor koji često nije u funkciji; 
    •    Rekreativne aktivnosti uz ove obale jezera: u letnjim mesecima na desnoj strani prisutan je veliki broj kupača iza kojih, nažalost, ostaje komunalni otpad, posetioci često bacaju hranu patkama i drugim pticama i ribama, a na levoj obali ribolovci „hrane“ ribe da bi ih privukli na mamac;
    •    Potencijalno izlivanje goriva i ulja u vodu zbog korišćenja motornih čamaca i skutera;
    •    Potoci u koje se uliva kanalizaciona voda u neposrednoj blizini jezera;
    •    Nekontrolisana seča šume uz obalu, što pospešuje eroziju zemljišta i zamuljavanje akumulacije. Doduše, ona je sada manja, ali trebalo bi da je uopšte ne bude

Opasnost od cvetanja algi

Na razne od navedenih načina u jezero dospevaju štetne, i organske i neorganske materije, koje bitno utiču na kvalitet jezerske vode. Posebno su štetni fosfati i nitriti, koji su najčešće sadržani u otpadnim kanalizacionim vodama, zatim prisustvo deterdženata, veštačkih đubriva i slično. Oni dovode do degradacije vodene životne sredine, pri čemu se menja hemijski sastav vode i smanjuje njena upotrebna vrednost.

Njihova štetnost naročito je izražena pri visokim atmosferskim temperaturama, jer azot i fosfor, odnosno njihova jedinjenja, su idealna „hrana“, naročito za alge, i tada dolazi to takozvanog cvetanja cijanobakterija, pri čemu se oslobađaju toksične (otrovne) materije. Popularno rečeno, tada nestaje kiseonik u vodi, počinje izumiranje živog sveta, stradaju i ribe, a može biti ugroženo i ljudsko zdravlje ukoliko se u takvoj vodi kupa. Ustvari, cvetanje algi na posredan način govori da je voda zagađena, a problem je najizraženiji posle većih padavina, jer kišne vode i bujični vodotoci donose u jezero velike količine štetnih materija.

“Dalje ulivanje ovih zagađenih voda, posebno u uslovima sve izraženijih klimatskih promena, može da dovede do trajnog ugrožavanja kvaliteta vode i nemogućnosti da se jezero ubuduće koristi za rekreativne i sportske aktivnosti”, upozorava prof. dr Snežana Simić, algolog i hidrobiolog

Sva dosadašnja istraživanja i analize kvaliteta vode akumulacije u Šumaricama upućuju na zaključak da je čovek glavni krivac za loše ekološko stanje jezera – bilo da  kanalizacione vode ispuštaju u vodotoke u slivu jezera, ili da se postojeća kanalizacija koristi na neprimeren način. Zbog toga su se udruženje „Ekomer“ i biolozi istraživači više puta obraćali gradskim vlastima da intervenišu tamo gde se može. Ovom prilikom prenosimo deo saopštenja iz oktobra 2020, koje je potpisala profesorka Snežana Simić:

„Prvo na šta nailazite idući Desankinim vencem ka jezeru je neprijatan miris kanalizacione vode iz potoka (kanala) koji sakuplja otpadne vode domaćinstava jednog dela naselja Vinogradi i nekih privrednih subjekata koji su tu locirani. Potok-kanal ne uliva se direktno u jezero, ali neprijatan miris dočekuje sve posetioce i stanovnike naselja iznad jezera.  Ako nastavite obalom uz jezero, doći ćete do uliva Poskuričkog potoka, a malo uzvodno prema naselju Šumarice možete golim okom da vidite (i čulom mirisa da osetite) da potokom teče kanalizaciona voda. Značajna količina vode uliva se u jezero posle velikih padavina i zapušavanja kolektora na delu kanalizacije u naselju Šumarice. Treći potok – kanal teče kroz šumu sa leve strane brane, može da se vidi (i oseti) na delu nepošumljenog prostora u blizini humke u blizini brane. 

Sada imamo sedeća pitanja: 

    •    Da li komunalna inspekcija zna za ova tri potoka – kanala otpadnih voda?
    •    Da li se zna ko ispušta otpadne vode u ove potoke?
    •    Da li je moguće da se trajno reši problem kolektora iznad jezera u Šumaricama?
    •    Da li privredni subjekti u naselju Vinogradi (uglavnom je reč o firmama prehrambene industrije i usluga) imaju adekvatno rešenje za otpadne vode i da li rade u skladu sa propisima?
    •    Da li upravljač zna da otpadne fekalne vode u jezero unose veliku količinu organskih materija, da je to dobra podloga za razvoj cijanobakterija u jezeru i da to može da dovede do zabrane korišćenja jezera za sport i rekreaciju?“

Profesorka Simić kaže da ista ova pitanja i danas važe jer u međuvremenu nijedan zahtev nije ispunjen.

Sporni kolektor u Šumaricama

Krajem januara ove godine u ime „Ekomera“ dr Snežana Simić piše pismo gradonačelniku Nikoli Dašiću i njegovim saradnicima zaduženim za komunalne delatnosti, ekologiju i sport, kao i direktoru „Vodovoda“. Ponavlja da je „neophodna hitna rekonstrukcija kolektora u naselju iznad jezera, čime bi se sprečilo direktno ulivanje fekalnih voda i dalje zagađenje jezera, koje može da dovede do trajnog ugrožavanja kvaliteta vode u Šumaričkom jezeru“.

Ovo pismo završava se molbom „da rekonstrukcija problemačtične kanalizacione mreže bude prvi prioritet za rešavanje u okviru projekta „Čista Srbija“ najkasnije pre početka kupališne sezone 2022. godine“.
Sezona je počela, a kolektor je onaj stari.

Ivan Bogdanović, izvršni direktor u javnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija“, kaže da se upravo radi projekat za novi kanalizacioni kolektor u naselju Šumarice iznad jezera i da će on biti deo projekta „Čista Srbija“, kojim je predviđeno da se u Kragujevcu uradi 360 kilometara nove kanalizacije. Pošto je reč o državnom projektu, čijom se realizacijom „diriguje“ iz Beograda, kada bi nove cevi mogle da stignu u Šumarice – to se ovde ne zna. 

Međutim, Bogdanović tvrdi da problem u Šumaricama nije samo do loše postavljenog kolektora. 

“Mi intervenišemo uvek kada postoji mogućnost izlivanja otpadnih voda iz kolektora, ali ja ne mogu ni da opišem šta sve nalazimo u tom delu kanalizacije, kao da ljudi u nju ubacuju sve što im u kući ne treba. Najblaže rečeno, to je veoma neodgovorno od stanovnika Šumarica. Takođe, na trasi kolektora kod poskuričkog puta gde se nalazi šahta, postoji divlja deponija sa koje mnogo toga završi u kanalizaciji i zato ne čudi što dolazi do zagušenja kolektora, posebno kada su obilnije padavine i tada neminovno dolazi do izlivanja otpadnih voda”, kaže Bogdanović.

Lokalna samouprava nenadležna

Sve, dakle, liči na začarani krug, a za to vreme stoji pretnja da jezero u Šumaricama bude trajno zagađeno. Zbog toga su gradske vlasti često na meti žestokih kritika, međutim ekološka briga o vodama sistemski je tako postavljena da su lokalne vlasti u mnogo čemu razvlašćene, jer je podela nadležnosti (pa i odgovornosti) urađena naopako i nerazumno.

Konkretno, po kategorizaciji koja je zakonom propisana, jezero u Šumaricama pripada vodama prvog reda i nadležnost nad upravljanjem njime pripada Javnom vodoprivrednom preduzeću „Srbijavode“, drugim rečima lokalna samouprava nema nadležnosti nad jezerom. Jedino SPD „Radnički“ ima deo svojih obaveza, ali samo u upravljanju objektima na obali akumulacije i organizovanju spasilačke službe tokom kupališne sezone. Kada je reč o kvalitetu vode, „Radnički“ Institutu za javno zdravlje naručuje analize, o dobijenim rezultatima obaveštavaju građastvo i tu se stavlja tačka. 

Dakle, akumulacijom Šumarice upravljaju „Srbijavode“, Republička vodna inspekcija zadužena je za zaštitu vode od zagađivanja, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine vrši nadzor kvaliteta otpadnih voda, Republička inspekcija za sanitarne poslove nadzire zdravstvenu ispravnost vode za kupanje. Na kraju, za upravljanje i zaštitu ribljeg fonda zadužena je pominjana firma iz Prijepolja.

Kad se podvuče crta, gradska vlast i njene inspekcijske službe bukvalno nemaju nikakvih zaduženja i obaveza koje se odnose na kvalitet vode u Šumaričkom jezeru. To je tako uređeno za celu teritoriju države Srbije, a kako takav sistem funkcioniše vidi se po katastrofalnom stanju ekologije diljem zemlje.

Sagovornica Snežana Simić za kraj kaže da jezero u Šumaricama ima sve preduslove da voda u njemu bude odličnog kvaliteta, a to su odnos dubine i površine, očuvana šuma i gusta vegetacija u priobalnom području, prisustvo borske vegetacije u priobalnom delu.

“Zagađenje jezera je posledica ignorisanja problema ulivanja otpadnih voda, pa i onih fekalnih. Sve dok se onemogući prisustvo kanalizacione vode u jezeru, stanje se neće popraviti, može samo da bude sve gore čak da zbog nivoa zagađenja postane trajno neupotrebljivo”, zaključuje profesorka Simić.

Upozorenje je alarmantno, dolazi od struke, ostaje da verujemo da će ga i nadležni tako shvatiti, inače će se s „kragujevačkim morem“ desiti ono što je u pesmi „Panonski mornar“ Đoleta Balaševića: „Mog mora nema i ne znam šta da radim“. 

Nastanak jezera

Brana bez temelja, betona i armature

Šumaričko jezero nalazi se u istoimenom spomen parku, koji je proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja kao znamenito mesto. Jezero je veštačko, nastalo pregrađivanjem Poskuričkog potoka, koji ispod brane menja ime u Sušučki potok. Zvanična merenja kažu da je akumulacija maksimalno duga 1.300, a prosečna širina je oko 175 metara i prostire se na površini od dvadesetak hektara. Najveća zabeležena dubina jezera je dvadeset, a prosečna oko osam-devet metara, zavisno od vodostaja. Tokom leta temperatura dostiže i do 26-29 stepeni, a tokom zime površina akumulacije uglavnom je zamrznuta.

Najvećim delom jezero dobija vodu od Poskuričkog potoka, ali i od padavina. Tokom leta ima veliku posećenost jer je najveće kupalište u Kragujevcu i okolini, a privlačno je i za ribolovce.

Jezero je nastalo 1965/66. godine i u nekim spisima piše da je cilj njegovog formiranja bilo „ulepšavanje” Spomen parka. Međutim, to nije tačno, jer je prevashodan cilj bio da akumulacija spreči izlivanje Sušičkog potoka i plavljenje velikih površina sve do ušća u Lepenicu. Potok je prilikom obilnih padavina imao bujični karakter i pravio je velike štete na svom toku. Rekreativniu i sportsku funckiju dobilo je kasnije. 

Bilo je veoma problematično i rizično jer je brana jezera u Šumaricama građena mimo standarda za građevine ove vrste – bez temelja i bez trunke betona i armature, odnosno kompletno je zemljana. Zato je prvih nekoliko godina postojala bojazan (naravno da javnost o tome nije obaveštavana) od pucanja brane, jer pri velikom vodostaju dovoljno je da voda svojim pritiskom nađe i najmanju pukotinu u zemlji, da je raskvasi i da se sve vrlo brzo uruši. Na sreću, to se nije dogodilo. Vremenom je došlo do sleganja zemlje, brana se stabilizovala i opasnosti od pucanja odavno nema.

Inače, na jezeru u Šumaricama bilo je dosta utopljenika, čak i dobrih plivača. Poslednje se dogodilo nedavno kada je čovek u alkoholisanom stanju za opkladu, u sred noći, hteo da prepliva jezero s jedne na drugu obalu, u blizini brane.

Kako to često biva kod nas, odmah po ovom utopljenju pojavile su se na društvenim mrežama, ali i nekim medijima, obnovljene priče da je jezero ukleto jer je nastalo na mestu grobnice streljanih Kragujevčana 21. oktobra 1941, te da mora da se utopi onoliko ljudi koliko je tu sahranjeno. Naravno, reč je o – čistoj gluposti.

Tačno je da se na mestu današnjeg jezera nalazila jedna od 33 humke u Šumaricama, ali posmrtni ostaci streljanih su eshumirani i pokopani u drugu obližnju humku. Dakle, nikakvog groblja na dnu jezera nema i ne treba širiti izmišljene „babske priče”.

Riblji fond jezera

Cverglani prave haos

U stručnoj studiji „Akumulacije grada Kragujevca – stanje i perspektive”, koja je objavljena prošle godine, navodi se da je jezero u Šumaricama stanište 13 vrsta riba. To su: šaran, štuka, bodorka, deverika, crvenperka, uklija, smuđ, bandar, som, velikousti bas, babuška, sunčica i patuljasti američki somić, kod nas poznatiji kao cverglan. 

Četiri od ovih vrsta riba pripada takozvanim invazivnim, od kojih je najdominantniji patuljasti američki somić. Popularno rečeno, invazivne vrste su one koje su „ubačene” spolja, koje prirodno ne bi trebalo da obitavaju u ovoj vrsti jezera, a najgore je što su one agresivne prema drugim ribama, zbog toga su i štetne, veoma su halapljive, lako se adaptiraju i u zagađenim vodama (što je signal stanja jezera) i brzo se razmnožavaju.

Recimo, cverglani idu u jatu, a što im je veća populacija oni su sitniji, ali opet agresivni, i ribolovci ih ne tretiraju kao upotrebljive. 
Te ribe „dođoši” u jezero uglavnom dospevaju prilikom poribljavanja, kada se kao „uljezi” nađu među vrstama koje su potrebne i poželjne  u ovoj akumulaciji. 

Inače, ribolovna voda akumulacije Šumarice pripada ribolovnom području Velika Morava kojim upravlja „Balkan eco team” d.o.o iz Prijepolja, koji vrši nadzor nad ribljim fondom i organizuje rad ribolovačke službe. Čudno je što jezerom u Šumadiji upravlja neko iz Prijepolja, ali to nije tema ove priče. 

Poznato je da je jezero u Šumaricama privlačno za ribolovce, oni su koncentrisani uz levu, pošumljenu obalu, a njihovo prisustvo delom doprinosi kvarenju kvaliteta vode jer bacanjem hrane kojom mame ribe povećavaju prisutvo organskih materija koje veoma pogoduju razvoju algi, a one su vrlo štetne za kvalitet vode, posebno kada dođe do takozvanog njihovog „cvetanja”. 

Izvor: ” Kragujevačke novine ”