VODA = ŽIVOT, OČUVANJE, = ZDRAVLJE (4)

Više od trećine domaćinstava u Srbiji, sasvim precizno 34,8 posto, nema priključke na kanalizacionu mrežu. To je poslednji dostupan podatak Republičke agencije za zaštitu životne sredine. Nažalost, u ovaj procenat uklapa se i grad Kragujevac.

Kako piše na sajtu JKP „Vodovod i kanalizacija”, ukupna dužina takozvane primarne kanalizacione mreže, a to su glavni kolektori i ulične linije, je 450 kilometara. Sekundarnu mrežu, odnosno priključci za industriju, stambene zgrade i domaćinstva čini još 250 kilometara. Ovi podaci deluju impresivno, ali kada se saberu dužine svih ulica i naseljenih mesta – to je nedovoljno.

Tamo gde nema kanalizacije otpadne vode sakupljaju se ili u septičkim jamama, ili gde god je „zgodno” ispuštaju se u vodotoke u celom slivu reke Lepenice, drugim rečima sve fekalije sliju se u Lepenicu. Voda u njenim najvećim pritokama, a to su Dračka i Grošnička reka, Bresnički i Sušički potok i Uglješnica je najvišeg stepena zagađenja i to više nisu vodotoci, već kanali otpadnih voda. Ekološki – katastrofalno stanje.

Početak od prigradskih naselja

Krajem prošle godine u Kragujevcu je počela realizacija projekta „Čista Srbija”, kao dela nacionalnog programa koji obuhvata izgradnju kanalizacije, objekata za prečišćavanje otpadnih voda i deponija za komunalni otpad. Vrednost ovih radova za 65 gradova i opština je 3,2 milijarde evra, od toga će se u Kragujevac uložiti 190 miliona, a predviđeno je da se urdi 360 kilometara kanalizacione mreže, tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (jedno pored postojećeg u Cvetojevcu, u Stragarima i u Batočini) i da se konačno zatvori i konzervira smetliše u Jovanovcu. Sve bi to, i u Kragujevcu i u Srbiji, trebalo da se uradi za tri godine, takav je plan, a videćemo kakva će biti dinamika radova.

Inače, ceo projekat „Čista Srbija” finansira se kineskim kreditima, Kinezi su i glavni izvođači radova, a ovaj posao država je ugovorila direktnom pogodbom, bez tenedera i javne nabavke, što je svakako veoma sporno, ali to je već druga tema.

Podizvođač Kinezima u Kragujevcu je „Vodovod i kanalizacaija” i valja istaći da je to jedino javno komunalno preduzeće u Srbiji koje je aktivno uključeno u projekat „Čista Srbija”. Šta je do sada urađeno , šta se dalje projektuje i planira na pitanja „Kragujevačkih” u pisanoj formi odgovorio je izvršni direktor za oblast razvoja kapaciteta i održavanje vodovodne mreže Trajko Stanić, diplomirani građevinski inženjer.

U najavi ovog projekta rečeno je da grad Kragujevac nema finansijskih obaveza, jedino treba da rešava imovinske odnose na budućim trasama kanalizacije.

Od novembra prošle godine, kada su građevinske mašine izašle na teren, fekalna kanalizacija zavšena je u ulicama Milivoja Bankovića Sićka (MZ Beloševac), Proleterskoj, Ulici Metalaca, Gošinoj i Vojvode Dinića (Opornica), Mirjane Jakovljević (Male Pčelice – Novo naselje), 19. oktobra (Maršić), Ilije Kikovića – produžetak Belodrimske, Majke Jugovića i delu Ulice Sime Živkovića – veza na Dobropoljsku ulicu (Denino brdo). Pred kraj maja nastavljeni su radovi u Maršiću u Ulici Mladena Milovanovića u dužini od oko 700 metara, a ranije je već urađen jedan i po kilometar kanalizacije u ovoj mesnoj zajednici.
Očekivanja su da do kraja ove godine budu postavljene cevi za ukupno 42 kilometra kanalizacije , za šta su urađeni projekti. Nova mreža radiće se u mesnim zajednicama Bresnica, Ilićevo, Maršić, Petrovac, Opornica, Denino brdo, Vinogradi, Šumarice i Beloševac. Osim ovih perifernih naselja, u planu je i rekonstrukcija kanalizacije u MZ „Prvi maj”.

Kasne projekti

„Vodovod” je ugovorio izgardnju osam kilometara za ovu godinu, a ko će raditi ostatak do 42 kilometra – na to pitanje za sada nema odgovora.

Na samom početku realizacije programa „Čista Srbija” planirno je da svi projekti budu završeni do aprila ove godine, ali ovaj rok je prolongiran, stoji u odgovoru „Vodovoda”, ali ne navodi se razlog kašnjenja, niti se navodi kome je bila poverena izrada svih projekata do 360 kilometara mreže fekalne kanalizacije.

Međutim, navode se poteškoće zbog toga što prigradska naselja nisu građena po urbanističkim planovima, već preovladava divlja gradnja i privatne kuće koje nisu legalizovane.

Osnovni problem sa kojim se suočavaju projektanti je nedostatak planske dokumentacije za sve delove grada, naročito za prigradska naselja, koja predstavljaju osnov za otpočinjanje projektovanja. Uz to, čest je slučaj da planski dokumenti postoje, ali nije izvršena eksproprijacija zamljišta u zonama planiranih javnih površina koje se poklapaju sa trasama budućih instalacija fekalne kanalizacije. Samim tim neminovni su problemi u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa i dobijanja saglasnosti za izradu revizionih šahtova na privatnim posedima. Sve to usporava projektovanje, piše u odgovoru „Vodovoda”.

Ovde se otvara logično pitanje – da li je planirana dinamika realizacije projekta „Čista Srbija” u Kragujevcu napravljena preambiciozno? Ako je za ovu godinu zacrtano da se uradi 42 kilometra nove kanalizacije, za naredne dve godine (2023. i 2024.) ostaje 318 kilometara, jer do 360 toliko fali. Koliko je to realno?

Inače, ovaj projekat ne obuhvata industrijske objekte jer je, kako stoji u odgovoru, „razvodna mreža unutar kompleksa deo unutrašnjih instalacija”. Šta će onda biti sa industrijskim otpadnim vodama koje su veliki zagađivači Lepenice? Kragujevački „Vodovod i kanalizacija” i sada imaju nerešivih problema sa industrijom, kako sa velikim firmama, tako i sa manjim preduzetničkim radionicama.

Za sve korisnike naših usluga nedvosmisleno važi zabrana ispuštanja toksičnih, opasnih i štetnih materija u koncentracijama većim od dopuštenih, a to je definisano Odlukom o sanitarno-tehničkim uslovima za ispuštanje otpadnih voda u javnu gradsku kanalizaciju. Pri tome, periodične preglede tih voda i kontrolu  internih postrojenja za njihovo prečišćavanje vrše sami korisnici gradske kanalizacije  o svom trošku i oni su dužni da rezultate analiza dostavljaju JKP „Vodovod i kanalizacija”. Neki to čine, a rezltati su uglavnom nezadovoljavajući, konstatuje se u odgovoru „Vodovoda”.

Dakle, i kada se izgrade kilometri kanalizacije, problem će ostati industrijske vode. Očigledno je da u tom domenu mora da se uspostavi bolja kontrola, što bi za neodgovorne podrazumevalo i strože sankcije, ali i da se promene pravila i način registrovanja industrijskih zagađivača.

Šta sa nelegalizovanim kućama

Programom „Čista Srbija” nisu predviđeni nikakvi radovi na sistemu atmosferske, kišne kanalizacije, koja treba prvenstveno da prima vode sa ulica od kiša i otapanja snega, međutim evidentno je da na ovu kanalizaciju ima divljih priključaka fekalne kanalizacije. To se najbolje vidi kad danima ne pada kiša, a cevima kišne kanalizacije pravo u Lepenicu utiču prljave i smrdljive tekućine.

Pod pretpostavkom da se u dogledno vreme uradi svih 360 kilometara otpadnih voda, Lepenica i njene pritoke svakako će biti manje zagađene nego danas. Na predlog gradonačelnika Nikole Dašića usvojena je odluka da korisnici nove kanalizacije svoje priključke mogu „Vodovodu” da plaćaju tri godine u ratama, što je svakako dobro s obzirom na standard građana.

Uzgred, posebno je pitanje zašto se svi priključci – za vodu, kanalizaciju, struju, gas itd – uopšte naplaćuju, osim cene građevinskih radova, kad ti novopriključeni postaju korisnici usluga koje plaćaju odgovarajućim preduzećima, što znači i nove prihode za uslužna preduzeća.

Međutim, da bi se bilo ko prijavio za priključak na kanalizaciju, pod obavezno je da mu je kuća (ili bilo koji objekat neke druge namene) bude legalizovana. Znamo da proces legalizacije već dugo traje, menjana su pravila i procedure, ali su mnoge građevine koje su rađene bez dozvola, na divlje, i danas nelegalizovane. I šta će biti sa njima?

Ako, recimo, nova kanalizaciona linija bude postavljena u ulici, a kuća u njoj nije legalizovana, vlasnik ne može da dobije priključak i otpadne i fekalne materije i dalje će biti ispuštane, na primer, u potok pored kuće. Ima li, tačnije, hoće li biti pravnog načina da se takva domaćinstva nateraju ili obavežu da koriste javnu kanalizaciju?

U odgovoru „Vodovoda” navodi se da će projektom „Čista Srbija” biti obuhvaćena i „pojedina obližnja naselja gde je kanalisanje otpadnih voda moguće izvrštiti bez dodatnih prepumpavanja. Misli se na neka seoska naselja , ali sa geografskim položajem koji omogućava da kanalizacija može da ima „prirodni pad”.

To je svakako dobro, ali šta ćemo sa selima koja neće dobiti kanalizaciju, a njihova domaćinstva su zagađivači vodotoka? Šta ćemo sa nizom divljih deponija uz skoro sve vodotoke koje su takođe veliki trovači tekućih voda? O industrijskim zagađivačima već je bilo reči, ali poseban problem sa njima je što, i kada su priključeni na kanalizaciju, uglavnom ne rade takozvani predtretman otpadnih voda kojim bi se odstranile toksične materije neorganskog porekla, a pre svega je reč o veoma opasnim i štetnim teškim metalima? To je zakonska obaveza. 

Odgovore na ova pitanja i dileme pokušaćemo da nađemo u nastavku serijala „Voda = život, očuvanje = budućnost”

OTPADNE VODE MIMO INSTITUCIONALNE KONTROLE                                                                                                 

Čekajući inspektora iz Užica

Kragujevačka kotlina je siromašna tekućim vodama, može da se nabroji četrdesetak rečica i potoka, ali svi izvori su male izdašnosti. Povrh svega, ti vodotoci su zagađeni, ne baš od izvorišta, ali čim stignu do prvih naselja postaju kanali otpadnih voda. Svi završavaju u Lepenici, koja je zbog stepena zagađenja odavno mrtva reka. To potvrđuju sva povremena merenja kvaliteta njene vode, ali tada se saopšte laboratorijski nalazi i na tome se sve završava.

Najveći zagađivači i Lepenice i njenih pritoka su otpadne vode – kanalizacione  i industrijske – koje se ispuštaju direktno u vodotoke. To se, što bi se reklo, i golim okom vidi, ali organzovanih, sistemskih kontrola zagađivača praktično nema. Zbog toga ne samo da izostaju sankcije, već bi redovne kontrole i analize otpadnih voda bile prvi korak za rešavanje ovih problema.
Tragajući za odgovorom na pitanje ko se instucionalno bavi (ili bi trebalo da se bavi) ovim problemom, dolazimo do zaključka da je tu stanje – haotično.

Pođimo od gradskog nivoa. U sastavu Uprave za razvoj i investicije postoji Odeljenje za zaštitu životne sredine čiji je načelnik diplomirani ekolog Dragan Marinković, međutim, on kaže da u njihovoj nadležnosti nije kontrola otpadnih voda.
Mi imamo ugovor sa Institutom za javno zdravlje o merenju zagađenja reke Lepenice. Do sada je to rađeno četiri puta godišnje, a uzorci su uzimani na njenom izlasku iz grada. Po novom ugovoru, pored ovih, radiće se i analize na ulasku u grad, takođe četiri puta godišnje, kaže Marinković, ali u to ne ulaze otpadne vode.

Jedna od gradskih inspekcijskih službi je i ona za zaštitu životne sredine, ali ni njoj u „opisu poslova” nije kontrola otpadnih voda koje se ispuštaju u vodotoke umesto u kanalizacionu mrežu.

U Šumadijskom upravnom okrugu organizaciono su smeštene republičke inspekcije, jedna od njih je takođe za zaštitu životne sredine, ali ni njoj ne pripada posao kontrole otpadnih voda. 

Pa, ima li neke inspekcije kojoj je zadatak da nadgleda ko truje reke industrijskim otrovnim tekućinama, fekalijama i čime li još što naši ljudi „sipaju” u vodotoke? Ima. „Enigmu” otkriva Dragan Marinković.

Za kontrolu otpadnih voda zadužena je republička inspektorka čije je sedište u Užicu, ona kontroliše veći deo zapadne Srbije, a kada ima prijava pozivamo je i mi iz Kragujevca.

Znači, jedan inspektor pokriva veliki deo Srbije i kada će on da stigne na, recimo, petnaest mesta gde se otpadne vode ulivaju u Lepenicu ili njene pritoke?

Od marta prošle godine grad Kragujevac vodi lokalni registar izvora zagađivanja životne sredine, ali registar se vodi tako što se firme koje su zagađivači same prijavljuju popunjavajući obrasce koji se mogu naći na sajtu grada. Takav „model” odredila je Reublička agencija za zaštitu sredine, a kakvi su efekti samoprijavljivanja – podatke dobijamo od Dragana Marinkovića. Do sada su se u registar zagađivača upisali „Fijat”, „Energetika”, „Simens”, „Goma lajn”, „Vodovod” i tri mlekare – „Megle”, „Kuč” i „Belan”. I tu je kraj. A gde su ostali, druge fabrike, male štamparije, automehaničarske radionice, male klanice, perionice? Plus domaćinstva iz kojih se na mnogo mesta fekalna kalizacija uliva pravo u vodotoke, a tek za njih nije zadužena nijedna kontolna služba.

SMRAD UZ ŠUMARIČKO JEZERO                                                                                                                                                   

Od izvora dva potoka puna fekalija

Na prilazu jezeru u Šumaricama iz podnožja brane godinama već, dolazi jak smrad, preoznatljiv za fekalne otpadne vode. Svi posetioci jezera, bilo ovdašnji građani ili gosti sa strane, imaju veoma neprijatan prvi „susret” sa jezerom koje ima rekreativnu namenu.

Smrad, na sreću, nije od vode koja otiče iz jezera (mada ni ona često nije ekološki ispravna), već on dolazi od dva vodotoka, bolje je reći dva kanala otpadnih voda, koji se sa leve i desne strane od brane slivaju pravo u Sušički potok.

Jedan potočić izvire u naselju Vinogradi i on je svojevremeno vlasnicima mnogih kuća poslužio, a i dalje služi, za ispuštanje otpadnih voda koje bi trebalo da idu u kanalizaciju.

Drugi potočić ide suprotnom stranom iz pravca naselja u Šumaricama, protiče kroz šumu uz obalu jezera, pa i on ispod brane utiče u Sušički potok. Na toku pored kuća u Šumaricama, kao i ovaj prethodni, meštanima služi kao „kolektor” fekalnih otpadnih voda.

Pred letnju sezonu, upravo prethodnih dana najavljeno je sređivanje obale jezera i uvođenje novih sadržaja, ali ako i dalje svakog posetioca na prilazu jezeru dočeka težak smrad – ostaće rđav utisak o „kragujevačkom moru”. Nadležni, vi ste na pot