Ekologija je način života

Autor: Sara Slavković

Prva asocijacija na reč ekologija je, svakako, priroda i čovekov odnos prema njoj. Čovek je deo jednog  kompleksnog ekosistema i kao takav, sastavni i neophodni element cele puzle. Preselili smo se u gradove, sagradili mesto za život i, verovatno na trenutak, zaboravili odakle dolazimo i šta je to važno za naš opstanak.

                               Priroda je čovekov dom, a on sam jeste priroda. 

Da bismo razumeli gde je naše mesto, moramo posmatrati širu sliku, a ona se tiče čitavog univerzuma. Uvek moramo imati na umu činjenice da smo slični drugim živim bićima na ovoj planeti i da građa čitavog našeg organizma nije nastala ni od kuda. Univerzum, nedokučuvo polje veza i odnosa, skrojio je svet skoro pa savršeno. Bića tu žive i opstaju zahvaljujući darovima iz prirode. Ne možemo živeti kvalitetno bez čiste vode, zdrave hrane i vazduha, a često je upravo lekovito bilje naš lek u teškim danima bolesti. Zato je važno očuvati i pobrinuti se za ono što je esencijalno za sva živa bića, pa i čoveka. 

Negde u dalekoj prošlosti smo odlučili da prirodu treba malo izmeniti, prilagoditi, učiniti manje opasnom i sakriti se od zveri, a zatim i od drugih plemena. Bila su nam važni filozofija, matematika i umetnost kako bismo uobličili svoje briljantne zamisli i oblikovali  svet po našoj meri. To je podrazumevalo i menjanje prirode, a kasnije i nešto više od toga: prljavu industriju, ratovanje, hemikalije i razne egzibicije koje bi nas zabavljale, a koje često nisu bile  dobre ni po nas ni po našu okolinu. To je iznedrilo jedan svet u kojem danas pokušavamo naći balans.

                                               Kako da nadjemo balans

 Teško je ostati na telesnom, animalnom nivou svesti zato što naš um ima konstantnu potrebu da teži perfekciji. Perfekcionizam u raznim granama ljudske delatnosti podrazumevao je, iako često ali ne i uvek, uništavanje drugih živih bića i zagađivanje sredine. U toj igri razuma i uobrazilje, stvorili smo svet opasan po naše zdravlje. Opijeni izumima i idejama, otišli smo predaleko udaljili se od suštine. Čovek je podjednako sposoban da napravi štetu kao i da pronađe rešenje novonastalog problema. Kako smo ih stvorili mnogo, za početak se treba pomiriti sa njima, jer se unazad vratiti ne možemo. Hajde zato da razmislimo šta možemo da uradimo za buduće naraštaje.

Svako od nas, kada pogleda u dubini svog srca, mogao bi pronaći istinsku ljubav i potrebu da zagrli ono što ga održava u životu. Koliko puta smo otišli u prirodu, udahnuli sve njen  lepote i osetili se zdravima i punim energije? Postoji li zaista čovek koga priroda ne leči i ne čini srećnim? Posle teškog perioda u školi, na poslu ili na betonu, odvojite vreme da odete u park, na planinu ili obližnju šumu. Sa svakim udahom osetićete spokoj i ravnotežu dok slušate cvrkut ptica, žuborenje vode, šumove vetra i odjeke raznovrsnih životinja. Sve to pozitivno deluje na naš mozak. Zato se moramo potruditi da očuvamo ono što nas čini radosnijima. Mnogi ljudi i dalje osećaju prirodu kao svoj dom i potrebu da je neguju, provede vreme u njoj i pomognu koliko god mogu u njenom očuvanju. Glavno pitanje koje treba da postavimo jeste: šta ja kao pojedinac mogu da uradim? 

                                        Počnimo od svog dvorišta

Naše putovanje treba svakako početi od preispitivanja i osvešćivanja problema. Neophodno je edukovati i decu i odrasle, a zatim uraditi nešto konkretno. Često čujemo kako odrasli tvrde da imaju znanje o zaštiti životne sredine, ali da ne rade gotovo ništa po tom pitanju. Dakle, znanje je važno, premda ne i presudno. Ovom svetu su potrebne realne akcije i vredni ljudi koji će izaći napolje i uraditi nešto korisno.                               

Pre svega, važno je da sagledamo probleme. Počnimo od svog dvorišta i potrudimo se da sredimo ono što se da srediti. Polako se počinju uvoditi kontejneri za reciklažu u mnogim gradovima u Srbiji, pa prvo što možemo da uradimo jeste da odvajamo otpad – staklo, plastiku, matal i papir. Ukoliko nemamo tu mogućnost ispred kuće, uvek možemo pozvati službu koja se time bavi ili otići malo dalje do obližnjeg kontejnera. Uredno razdvajanje otpada u jednom domaćinstvo na mesečnom novu mnogo pomaže da sačuvamo naše reke i zemljište od sveg tog otpada. Uvek pogledajte ambalažu, ukoliko vidite znak za reciklažu, nemojte ignorisati, jer  će se od te boce napraviti novi proizvod, te tako ništa nećemo baciti. 

Već možemo videti da su plastične kese na ceni i da već prevazilaze nekakvu normalnu cenu kese, a sve u službi smanjenja plastičnog otpada. Prodavnice su napravile jedan korak napred, sada je na nas red. Kupimo ceger koji ćemo  nositi uvek sa sobom. Cegeri od pamuka mogu biti i jedan dobar podsticaj umetnicima koji imaju pregršt ideja kako bi ih ukrasili. Imajmo svoj originalni ceger i uvek se vodimo  mišlju da na taj način zaista ništa ne bacamo  nakon kupovine. 

                                               Posadi drvo, oseti radost

Mnogi ljubitelji sporta i relaksiranja u prirodi nisu baš uvek i oni koji je istinski vole, pa posle kampovanja, ili nekih sličnih aktivnosti, prostor se šareni od otpadaka. Sve životinje ostavljaju svoje otiske tela, a čovek – smeće. Znajte da naša Zemlja pati sa svakim našim aktom. Nerealno je očekivati da možemo rešiti krupne probleme lokalnih i svetskih zagađivača, ali postoji ono što jeste u našim rukama. Priroda vam je dala pregršt darova, vreme je da i mi  nešto poklonimo njoj. Sledeći put, kada odete na izlet, ponesite biljku i posadite je u šumi gde ona može porasti. Verovatno će vas slika mladog drveta nakon nekog vremena ispuniti radošću. Posadili ste drvo koje vama nazad vraća kiseonik, a u isto vreme postaje dom za neznatni broj insekata i sisara. 

Volimo više ovu Zemlju, jer ona je naše jedino utočište.  Stoga, uradimo sve što je u našoj moći da carstvo biljaka i životinja koegzistira sa nama u miru koliko god je to moguće. Za početak, posadite drvo i pomozite mnogim živim bićima da budu srećniji. Hajmo i mi da budemo bolji i rastemo zajedno sa njima. Dobronamernost i ljubav će ostaviti bolji svet za buduće generacije.

Kada krenete na posao odlučite se za bicikl, trotinet ili protegnite svoje noge. Možda vam ne zvuči kao veliki korak za čovečanstvo, ali ne mislite o ulozi spasioca Plante, već uradite ono što je u vašoj moći da pomognete okolini. Pešačenjem ćete dobiti izuzetan trening za svoje telo i doprinećete da se taj dan ispusti manje štetnih gasova.

                         Zapamtite da se i malim koracima dobijaju velike bitke.

 Podeli

Facebook Twitter LinkedIn Deli pre maila Print